Slobo izvini, ne znam sta nam bi petog oktobra......

Ne izvinjavajte se Slobi, već molite potomke da vam oproste.

Na idućim izborima uz izlaznost između 20-30% će se ozbiljno postaviti pitanje legitimiteta bilo ko da pobedi. Forsiranje Nikolića ima taj cilj da obezbedi legitimitet novoj izbornoj pobedi DS. U Srbiji nema političke alternative. Koštunica se rešio bede, čini mi se da je jedva dočekao da se ukloni, a i potrošen je politički. Šta da kaže, pomoći će nam Zapad da živimo dobro i demokratski. To je već jednom rekao i nije se desilo. Ili da ponovi Miloševićevu priču. E za to nema dovoljno testosterona, a ni ljudi kakve je imao Milošević i bilo bi degutantno. Za mene je Nikolić korumpiran. Njegovo odvajanje od radikala je materijalno motivisano. Ne može dokazati suprotno. Samo neka odgovori na jedno malo pitanje, otkud SNS-u novac.
Što se malih stranačkih aktivista tiče, ljudi koji su se borili za G17+, pa i za DS, i naravno druge, i oni su se umorili. Obećani su im poslovi i novac. Dobili su ili ništa ili mrvice.
Sledeće izbore odlučuje samo novac. Svaki glas će se morati platiti u kešu. Vreme prazne priče je prošlo. Ja naravno ni za pare ni za obećanja neću glasati. A iz poštovanja prema bilo kojoj opciji nema ni govora, ni primisli. I to je moja anticipacija: sledeći izbori će ići po principu koliko para toliko glasova. I još nešto ja nisam jedini koji će da ignoriše ove izborne prevare. Neće biti izlaznost 30 %. Pitanje legitimiteta je vrlo izvesno.

Konačno da na čelu pokreta za bolju budućnost Srbije bude čovek iz Srbije i to iz srca Srbije.

SNS je lično meni najsimpatičnija stranka u Srbiji. Ali ima 2 falinke Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića.
Šalu na stranu. SNS treba da se reši balasta zvanog bivši radikali, a posle sledećih izbora treba da uđe u koaliciju sa DS-om. To bi bila spasonosna opcija za Srbiju posle razlaza DS-a i DSS-a zbog koštuničinih gluposti. Takva koalicija bi čuvala srpske nacionalne interese svugde u Vojvodini, BiH, Kosovu, Crnoj Gori. Izbacila bi iz igre ekstremiste iz Čankove lige i radikale.
To je najbolja alternativa sadašnjoj kombinatorici gde DS mora da popušta Čankovom LSV-u zbog 3 poslanika u republičkoj skupštini.

Ideja sa kojom je napisan članak je potpuno legitimna, ali ovoj državi nema spasa dok se ponovo ne uvede većinski izborni sistem.Proporcionalni sistem gde stranke suvereno raspolažu mandatima narodnih poslanika je možda dobar za neku razvijenu demokratiju,ali u Srbiji ovakvoj kakva je to neće biti slučaj barem još sto godina.U većinskom sistemu prosečan građanin ipak ima nekakvu šansu da glasajući za Peru,Žiku ili Lazu,a njihov rad mu se ne dopadne-na sledećim izborima te svoje predstavnike zameni,pa valjda će jednom izabrati pravog.Da ne govorimo koliko bi teže bilo korumpirati 126 različitih karaktera potrebnih za prostu većinu u skupštini nego 5-6 stranačkih lidera.Naravno da je i većinski izborni sistem isproban u našim uslovima pa se nije nešto pokazao,ali sada bi razne građanske inicijative mogle da odigraju konstruktivnu ulogu u smislu popravljanja loših rešenja u izbornom zakonu,naročito jer više nismo totalno politički nepismeni i egzaltirani višestranačjem kao početkom '90-tih godina.

Činjenica je da samo DS-ova Vlada može dobiti trenutni spor oko Kosova u Međunarodnom sudu pravde. Radikalska, Koštuničina ili ''napredna'' Vlada djelovale bi loše po Srbiju. S druge strane, svoj međunarodni ugled (pod čim podrazumevamo da nas neće i pravno bombardovati) Demokratska stranka koristi za slabljenje političkog sistema Srbije (pod čim ona podrazumeva demokratizaciju).

Opozicija, opet, sigurno gubi spoljnopolitičku bitku, a to znači da bi teško održala vlast i u samoj Srbiji. Dakle, činjenica je da je ovo najbolja od najgorih vlasti u Srbiji, da bi svaka druga bila još gora u ovom trenutku.

Možda je Koštunica nesvjesno dopustio da upadne u Legendu o Velikom Inkvizitoru, tako što je predao vlast onima koji znaju kako upravljati slabićima. Ali je ipak indikativno da bi njegov ostanak bio lošija opcija za Srbiju pred Međunarodnim sudom u Hagu.

Čim, odluka bude donesena, nadamo se u našu korist, a Nikolić postane kandidat koji ako ništa drugo ne bi bio nepoželjan, može se govoriti o pravom opozicionom radu.

U svakom slučaju, Srbija je mala zemlja i Koštunica se ponaša kao da je bar deset puta veća. Nikolić je ovdje u pravu i treba ga podržati, ako je u vezi sa stranim političarima tim bolje.

Zasto je vazno pitanje "liderstva opozicije"? Setimo se koliko su opoziciju devedesetih kostale ambicije samozvanih lidera opozicije i koliko je to bio uzaludan posao. Opozicija treba da ima dogovor o uzajamnom nastupu i pomoci, da svako izadje na izbore samostalno i da radi na dobijanju sto veceg broja glasova bez medjusobnog napadanja. Oni treba da se nametnu kao alternativa sadasnjoj vlasti, parirajuci po temama koje forsira vlast plus nacionalnim pitanjima od kojih vlast bezi. Pitanje liderstva se pogresno namece pre izbora i sluzi takmicenju unutar opozicije. Njime se otupljuje politicka borba protiv vlasti, koja je primarna funkcija opozicije i temelj ocuvanja demokratije.

Minorne ličnosti bez državničkih sposobnosti, bez ideja, bez obrazovanja, bez dostojanstva, bez stila – to je slika i pozicije i opozicije.

Slobo, molim te da mi oprostiš za sve što sam loše mislio o tebi! Ti si pokazao svojim delima da si pravi heroj i borac za srpski narod.

Ako se zeli pobediti ova Zuta koalicija koja vodi Srbiju u Nedodjiju, moraju se okupiti patriotske snage oko najjace stranke koju vodi Toma Nikolic. To je sasvim logicno i nema nikakve dileme.

Opozicija koja čeka da se aktivira tek kada ` padne plafon `, vredi koliko i plafon na podu.
Moto : Od Šuta do Bolje sutra - Teča Preteča Jedini

Pratimo pažljivo analize M. Balabana i mislimo da je dobro što se pojavljuju tačno na vreme.
Ukazujući na probleme liderstva on potvrđuje da su naši problemi prerasli sve moguće koalicije, kao i liderstva.
Stigli smo do mesta gde oči u oči gledamo svoju sudbinu. Praktično gledano, čak ni oni koji su u Evropu krenuli u maju 1941. godine - nisu više sigurni da će ikada tamo stići. Po mišljenju srpskih republikanaca i kvazidemokrata povoljnija lokacija za naše poljoprivrednike su Kanada, Novi Zeland i Australija. Na tome se svojski radi.
Evropa će samo služiti za liberalni šoping kvazigrađanima, jer oni ni ne nameravaju da ikada nešto rade, čekajući da stignu Đinđićeve i Labusove donacije.
No, komentatori ispravno postavljaju pitanje legitimnosti budućih izbora. Ko će izaći na izbore i glasati i zašto bi to činio?
Demokratija je igra brojeva i ništa više. Bojimo se da je ta igra završena, jer počinje otvoreno da se preti svima koji politički drugačije misle. Naizgled prerano, jer još nisu opojani grobovi onih koji su pre 60/65 godina drugačije mislili.
Ovde je reč o metodu u kojem vlada ideja: MISLIM, DAKLE NEĆU POSTOJATI!
S poštovanjem i demokratskim uvažavanjem,
RAVNOGORSKI POKRET DM, Beograd,
Milorad Stanojlović, generalni sekretar.

Nebojša Malić i Simonida...baš tako...U ponedeljak u 12 sastaju se ispred skupštine "obični ljudi da počnu običan život" (moj jednostavan opis Skupa)... Ne znam da li će kroz "to mesto" umeti i hteti da se nanižu "američki podnacionalni i nacionalni kongresi, internacionalni stubovi, globalne nvo, lokalne ro, itd." ..."Let it bi"!

Ne slažem se sa autotom teksta. Sama premisa birati između dva zla ono manje je pogrešna, jer na kraju dovodi glasača ponovo u stanje apatije, ali u ovom slučaju još dubljeg. Tomislav Nikolić je promenio pesmu već po odavno, imati njega na vlasti namesto Tadića je bezpredmetno, među njima u dubini nema razlike. Potrošila bi se eventaulna borbenost ovog naroda na dokazanog luzera, očekivati promenu od čoveka koji je uništio najjaču opozicionu partiju je ravno ludilu, i ko je od toga imao najviše koristi.

Trebalo bi izabrati osobu sa ugledom u narodskoj Srbiji, dakle preoznatljivu, sa iskrenom željom da zaustavi dalje srozavanje Srbije i srpske državnosti, neko kao recimo Kosta Čavoški.

Smatram da najvecu krivicu za trenutno stanje u zemlji snose Kostunica,Nikolic,Ilic i mislim da treba da kazu zasto su razbili savez kada je Nikolic postao predsednik Skupstine a Kostunica
bio predsednik Vlade .
Da su se odrzali na vlasti a imali su ubedljivu vecinu u Skupstini koabitacija izmedju Predsednika
i Vlade bila bi izbalansirana i nebi se usvajao Statut i mnogi pogubni zakoni(npr. zakon o informisanju).
Zato bi trebalo da se osnuje Srbski patriotski front u koji bi usle sve opozicione stranke podrzane od patriotski nastrojenih NVO,istaknutih
licnosti da bi se ostvarila zastita Srbskih nacionalnih interesa a pritom u potpunosti uvazavati i interese svih nacionalnih manjina koje zive u Srbiji.
Tek nakon pobede takve koalicije trebalo bi razmisljati o polozajima,pojedinih politickih lidera.
sve nacionalne manjine koje zive Srbiji

Srbija će imati opoziciju trenutnoj vlasti samo kada ta opozicija poslavi sledeće programske ciljeve:
1. Protiv ulaska u EU
2. Protiv ulaska u NATO
3. Protiv ekstremističke primene principa "slobodne trgovine" i zaštita nacionalne ekonomije
4. Razbijanje simbioze političara i krupnog kapitala po sili zakona (nema finansiranja političkih partija mimo budžeta i članarine)
5. Zabrana strancima i stranim firmama da poseduju medije, elektroprivredu, zemlju i rudnike.
6. Sve zatvorske i novčane kazne puta pet, zaplena imovine osuđenim lopovima, robija uz težak rad i uvođenje smrtne kazne plus ništa manje od doživotne za organizovani kriminal
7. Zakonska zabrana svake vrste teritorijalne autonomije
8. Uvođenje institucije referenduma (dobro proučiti švajcarski model i primeniti gde može)
9. Prihvatanje proste životne činjenice da je u interesu Zapada i SAD uništenje svake srpske države te prema tome politika maksimalnog oslanjanja na Rusiju.
10. Zabrana svake saradnje sa sudom u Hagu i zatvaranje njihovih kancelarija u Srbiji
11. Onima koji su ratovali na srpskoj strani, a nema protiv njih optužbe u Srbiji, penzija i sve što sleduje

Nikolić i Koštunica su opozicija Tadiću ali ne i katastrofalnom sistemu koji Srbiju vodi u propast. Baveći se njima Srbija samo gubi energiju i vreme. Bolje je nemati nikakvu opoziciju nego takvu kakvi su Nikolić i Koštunica

Au, kakvo mašćenje, kakvo spinovanje! Ovo kao da je pisao Aleksandar Vučić iz one svoje uloge uneređenog deteta, kad se primiri i krene da patetiše u niskom tonu, sav blažen i brižan u isto vreme.
Pazi argumentaciju, Koštunica pokazuje znake zamora i pasivnosti. A DSS se razbi od aktivnosti povodom statuta Vojvodine. I mimo toga, skoro jedina suvisla rasprava u skupštini, i po drugim pitanjima, dolazi od DSS-ovih poslanika. Onda, jedan od dva bitna uslova za smenu na vlasti jeste JEDAN JEDINI opozicioni lider, harizmatik. Suva sociologija, nema šta, baš je potkrepljen ovaj nalaz da tako stoji stvar sa političkim poljem u srpskom društvu. Autor izgleda nije čuo za pojavu političke prakse zvanu postizborna koalicija? Ma kakvi, najbolje bi bilo da se DSS prvo raspusti (da slučajno ne bi bio zametak neke frakcije) pa onda tako razmontiran, atomiziran i prerađen kolektivno uključi u SNS, ne bi li se iskoristio po koji kadar i po koji simboličko-vrednosni naboj.
Treba biti ponizan prema okupatoru, pričati njegovu priču, a ispod finte raditi na obnovi i jačanju potencijala vlastite autonomnosti. Prvo, šta ovu priču razlikuje od priče žutih? I drugo, teško je u tom muljanju povući granicu (pod pretpostavkom da im je do te granice uopšte i stalo), cilj se lako pretvara u sredstvo.

Ma sve i kad bi bilo tako, ma ko da je na čelu (Toma, Voja, Velja, Obama, Putin...), opozicija bez medija, ideje i novca (domaćeg ili stranog), će kako i "brm" reče, doživeti poraz epskih razmera.
Kada mašinerija počne da nalazi nove afere i iskopava stare, poziva na "okrugle stolove" one iz opozicije koji se najmanje snalaze u tome (npr. Šormaz protiv četvorice iz DS-LDP) i ostala jela iz sad već odlično uhodane kuhinje perfidnog blaćenja protivnika, začinjene incidentima raznih "neidentifikovanih desničarskih grupa", Boris će lepo moći da otvori (i popije) šampanjac bez straha od prekršajne prijave.

Podržavam zajednički nastup (kao jedini izlaz), ali ne vidim ni strategije, ni taktike.

Kragujevcani mogu svaqsta .Oni su tvorci stafete.

Gospodine Balaban, vi se ponašate kao da smo mi, obični građani Srbije, oboleli od amnezije. Ja ću da idem redom. Sankcije su nam uvedene u maju 1992. godine zbog toga što su naše bezbednosne, vojne, policijske i paravojne učestvovoale u ratnim sukobima u BiH. Da vas podsetim: Sa kime se Biljana Plavšić ljubila u Bijeljini? Ko je i odakle napao Zvornik? Čija je vojska opkolila Sarajevo i počela da ga bombarduje? Zbog čega se general Vuk Obradović povukao iz vojske? Šta je radio Šešelj u Vukovaru pre toga? Koga je i zbog čega Šešelj mobilisao i gde ih je slao? Ja gledam na TV-u u to vreme kako se pale borna kola kolone JNA u Dobrovoljačkoj preko tramvajskog kontaktnog voda a pre par meseci saznajem da tom ulicom u Sarajevu nikada nije prošao tramvaj. Mediji su čudo. Izbori 1997. godine. Pre toga je u okviru koalicije Zajedno postignut džentlemenski sporazum da Đinđić bude premijer, Vuk predsednik a Vesna predsednik parlamenta. Đinđić nije hto da izađe na izbore te godine. Pitate se zbog čega? Pa zbog krađe na Kosovu i Metohiji. Miloševiću i SPS-u je ova pokrajina služila isključivo za krađu glasova. Kada je izgubio Kosovo izgubio je i vlast. Nije imao gde da krade glasove. Tim izborima je Drašković sa SPO-om dao legitimitet, zarad vlasti u Beogradu, sećate se valjda, vladao je uz manjinsku podršku SPS-a. To se mora platiti. I platio je. Nakon petooktobarskih promena krenulo je na bolje i tako bi bilo dok nije ubijen Đinđić. Zoran Živković je bio primoran da raspiše izbore. Tada su na vlast došli oni koji niti smrde niti mirišu. Otišli su oni dođoše drugi, isti takvi, demagozi, populisti, foliranti a vidim da nisu baš ni prepošteni nakon Izveštaja DRI. Velja i njegove ideje. Totalni promašaj. Dakle u Srbiji ne valja ni vlast ni opozicija. Svi su nas izdali. I Tadić, i Vuk, i Dinkić, i Čeda, i Koštunica, i Velja a Toma, Dačić, Palma i Šešeljevci (ne znam ko ga trenutno menja)su svoj kredibilitet potrošili još krajem prošlog veka. Ostadoše Vesna, Žarko, Čanak..premalo ih je.............

#Milodan#

- Sarajevo su "opkolili" isti oni koji su iz njega prethodno proterani (ono što ste rekli je sažvakana propaganda o "divljim" brđanima koji opkoljavaju "urbano" Sarajevo).
- Išao je tramvaj tom ulicom, pogledajte snimak ponovo, pa ćete videti noseće stubove kontaktne mreže iza izgorelih vozila ili pitajte nekog od prognanih Sarajlija.
- Ko je pre toga upao u Bosanski Brod, Kupres i Posavinu?
- JNA je bila jedina legalna vojna sila u SFRJ, pa je imala puno pravo da interveniše u zaštiti ustavnog poretka, kako u Vukovaru, tako i bilo gde drugde (druga je stvar što to nije obavila kako valja).

Mada ovo ne vredi objašnjavati ljubiteljima Žarka i Vesne i čuvarima kulta Z. Đinđića.

Pitam "poslednje javljanje" i "ludog skretničara" šta se dešavalo od 8. sednice CK SKS pa do početka oružanih sukoba u proleće 1991. godine. Da li se sećate kako je tada izgledao Dnevnik RTB-a? I koliko je trajao? Znate li zbog čega je postojala rubrika u politici "Odjeci i reagovanja"? Mislite li da je Arkan hapšen u Hrvatskoj zbog organizovanja navijača Crvene zvezde? Da li znate da su Gligorov i Izetbegović nudili federaciju preostale četiri republike a sa Slovenijom i Hrvatskom konfederalni odnos ali samo pod jednim uslovom - da svi budu ravnopravni? Zašto je propala ta ideja. Pa Sloba je hteo da bude drugi Tito, da bude glavni, da se za sve pita, da o svemu odlučuje..I šta se desilo. Pa, naravno na to niko nije hteo da pristane. Albanci sa Kosova su planirali samostalnost, ili Veliku Albaniju, kako god, više od jednog veka. Na te njihove pretenzije Srbija svojm trapavom, kratkovidom politikom ukida autonomiju, zavodi represiju, nemojmo se lagati, Albanci su od tada bili građani drugog reda da bi se '97 digli na oružje. Tačno. Niko nikada iz MZ nije osporavao policijskim snagama Srbije da osujete oružanu pobunu, ali, ne i da pored Jašarija pobije i još 30-ak članova njegove porodice-familije. E tu je proble, zbog toga smo bombardovani i na kraju, verovali ili ne, možda ne znate Srbija je (na moju a verujem i vašu veliku žalost) izgubila Kosovo kome smo, kada smo se malo dozvali pameti nudili čak i "više od autonomije, manje od nezavisnosti". Tada je već sve bilo kasno. Pozdravljam vas obojicu poseebno "ludog skretničara" pošto sam i ja bio železničar - otpravnik vozova ali ne i lud.

Ponovicu ono sto je napisao jedan od mojih uvazenih prethodnika. Ako je Nikolic izbor naroda i opozicije za predvodnika te iste opozicije onda tesko i narodu i opoziciji.
Zapravo da budem jos konkretniji. Pokusaj marginalizovanja Kostunice i razbijanja najvece opozicione stranke SRS jesu najveci uspesi Nikolica, medjutim mislim i da su ti tzv. uspesi pre svega uspesi spin majstora iz Demokratske stranke, nekolicine tajkuna i ambasadora.
Uveren sam da je ovo maksimum koji je dostigao Nikolic i ocekujem brzi oporavak SRS na racun SNS kao i povratak Kostunice kao neprikosnovenog opozicionog lidera, jedinog sa drzavnickim kapacitetima.
Do tada, neka traje ova lazna borba SNS i DS,prazne pretnje i medjusobne kvazioptuzbe a u stvari latentno razmisljanje o tzv.velikoj koaliciji koja ne bi bila nista drugo do, poznavajuci ove dve stranke, cerupanje bogatog finansijskog kolaca.

Slazem se sa zavrsnim komentarom Marka.Kosta Cavoski je jedan od retkih koji uliva poverenje svojim istrajnim i principijelnim stavovima u korist Srbije.Nazalost, imamo jos jako malo politicki neukaljanih,ljudi koji se jos nisu prodali,tj,takvih ljudi iza kojih bi ja ,do sada politicki neopredeljen rado stao.

Toma, naravno,a ko bi drugi.

Nikada tog večitog drugoligaša, iskompleksiranog i neharizmatičnog, a pri tom debelo namazanog i prodatog, neću podržati, nema šanse, večito sam u opoziciji, nisam član radikalne stranke ali sam njihov glasač, ali iza Nikolića neću stati - nema šanse. Za mene je on jedan beznačajan, i sasvim prosečan političar čak iako potisnem ovaj prezir koji osećam prema njemu zbog okretanja leđa Šešelju.
Nikolić i Tadić za mene su samo dve različite opasnosti za Srbiju.

Zeleo bih da ukazem na nekoliko cinjenica:
1. Pogledajmo Nikolicevu politicku zaostavstinu: ona je samo bleda senka Seseljeve, a Seseljeva je prakticno ravna nuli(ako izuzmemo knjige koje je pisao, a to je mogao da radi i bez bavljenja politikom). Dakle, o Nikolicu se ne moze nista konkretno reci, osim da je neko ko se dobro snalazi u ovom nasem politickom blatu, a nisam siguran da narod ima bilo kakve koristi od toga.
2. Sam Nikolic nema neke posebne licne kvalitete. Ima samo srednju skolu(dakle, nema nikakvo obrazovanje, nikada se pre politike ni sa cim nije bavio), ne govori strane jezike, cak i nacionalno svesna inteligencija ga se po malo plasi. Postoji, naime, bojazan da bi njegov dolazak na vlast za duze vreme bacio nacionalno orijentisano biracko telo u ruke Tadicu, jer bi vrlo brzo bilo jasno da on prosto nema kapacitete da vodi drzavu. Setite se njegove izjave izracene u afektu da je bolje da Srbija bude ruska gubernija. Drugosrbijanci i DS samo cekaju takve gluposti da diskvalifikuju politiku nacionalnih stranaka.
3. Skoro je Aleksandar Vucic bio gost americkog stejt dipartmenta i bio primljen od strane sluzbenka veoma niskog ranga, za koga verovatno niko u Srbiji do tada nije cuo. Sta ovo pokazuje? Ljudi koji su za Amerikance govorili da su "potomci lopova i kurvi" sada su toliko "legli na rudu" da pristaju na nesto na sta se inace ne pristaje. Upornost Nikolica i SNS da pokazu da oni nisu stari radikali i da su odustali od Seseljevog ekstremizma je tolika da ce tesko odustati od kapitala koji su tako stekli . Dakle, malo je vervoatno da ce se suprotstaviti domacoj pseudoeliti, EU i SAD oko bilo kog bitnog pitanja, kao sto su na primer odnosi sa EULEX-om, uspostavjanje dobrosusedskih odnosa sa Kosovom, federalizacija Srbije uz vracanje na resenja za Vojvodinu iz 1974., itd.

Ako je Srbija pre jednog veka na celu vlade imala intelektualce skolovane u Becu, Parizu i Cirihu, ona i danas zasluzuje nekog makar takvog kalibra.

Toma Nikolić nije "opozicija" režimu Borisa Tadića! Cepanjem SRS-a i prilaskom SPS-a taboru evrounijata prestala ja sva diskusija o opravdanosti evro integracija, ponovo se otvorilo pitanje članstva u NATO-u,podjarmljena je Skupština, donet je Statut Vojvodine i pokrenut proces "prećutnog" mirenja sa "realnošću" Kosovske "zbilje". Pitanje evrointegracija je potom postalo opšteprihvaćen kocept na kome svoje programe grade stranke pozicije i opozicije. Vučić je sada rado priman u Vašingtonu i Briselu i SNS se već tretira kao "uspešan" činilac evrounijatskog sistema. Toma i Vučić su poslužili oganizatorima sistema koji se zove "režim Borisa Tadića" da se uništi SRS i da se sa dnevnog reda skinu "obezvređene i arhaične" teme poput "prava srpskog naroda da ima svoju državu", kao i pitanja opštih prava Srba na prostorima bivše SFRJ. Uspesi Srbije tokom HH veka obezvređeni su, a žrtve date u oslobodilačkim ratovima zaboravljene i zanemarene. Srbija se politički i teritorijalno vraća u 19 vek. Od danas, posle uspeha na voždovačkim izborima imaćemo još uspešniji režim Borisa Tadića koji ima i svoju legitimnu, ali marionetsku,kontrolisanu opoziciju oličenu u SNS. Toma i Vučić će nas podsetiti šta znati "vodati Turcima opanke"! Srbija je sada zaista i u svim segmentima OKUPIRANA. Ako računate da će mo mi, radikali, pristati da budemo deo tog okuptaorskog sistema nemojte se uludo nadati! Vreme će pokazati da su Toma i Boris JEDNO! Nasuprot i uprkos njima stajaće jedino SRPSKA RADIKALNA STRANKA !!!

Posle 50 god. neprekidnog "rada" svih "prijatelja" i "neprijatelja" i dalje ne možemo da se fokusiramo na osnovne strategijske ciljeve naroda i države. Moramo shvatiti da u istoriji vlada dinamika, a ne statika i da događaji i uslovi se stalno menjaju. Nikako ne možemo da prebolimo greške i poraze iz prošlosti. Da se razumemo, smatram da ne treba da zaboravimo, ali moramo imati jednu praktičnu i razboritu crtu u svom mentalitetu i da prepoznamo trenutak kada se ne sme grešiti već kada se sve fizičke i mentalne snage naroda i države stavljaju u funkciju očuvanja i opstanka naroda i države. Zbog ove crte posebno sam cenio Rimljane i Vizantince, koji su znali koji je to trenutak kada na čelo mora da dođe najbolji i najsposobniji, bez obzira na lične ambicije i mišljenja. Sada je trenutak za to. Više imena nemaju značaj, već isključivo dela. Po tome će mo poznavati da li je onaj kome je delegirana odgovornost i pravi za to. Samo po rezultatima, koji moraju biti vidljivi i merljivi. U naš sistem treba ugraditi sve one modele savremonog organizovanja države i društva koji u sebe neposrednije uključuju narod (Švajcarski model npr.). Takođe, smatram da treba ubrzati proces decentralizacije (ali ne u ovom pogubnom smislu koji je na delu danas), u smislu da treba, možda na nivou opštine uvalačiti ljude da se konkretno interesuju za svoju sudbinu, da shvate šta znači upravljati sopstvenim resursima, kako ih optimalno koristiti, da izdrže i obajsne svojim najbližima njihove postupke i na taj način stvarati lidere koji imaju osećaj za zajednicu. Kako narod kaže na snegu su svi tragovi vidljivi.

Pozdrav "ludom skretničaru" iz napomenu da nisam koristio okoštale fraze, naprotiv, izneo sam činjenice koje na ovim, srpskim, prostorima uglavnom ne prolaze. Ali, ja tu ne mogu ništa. Mogu da iznesem svoje mišljenje koje potkrepljujem istorijskim činjenicama. Fraze u smislu međunarodna zavera protiv Srba, novi svetski poredak, Vatikan i slično za mene ne znače ništa. To što ja mislim ne daje mi pravo da osporavam vaše demokratsko, ljudsko i kako god pravo da Vi i vaši istomišljenici u to ne verujete. Još jedan pozdrav!